Poglavlje 31 – Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika

Teme poglavlja i pregovora

Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU nastala je Ugovorom iz Mastrihta, a posebno je ojačana Ugovorom iz Lisabona, jer EU teži da govori jednim glasom kada se radi o spoljnoj politici. Uglavnom je zasnovana na jednoglasnosti država članica i to je mehanizam za usvajanje zajedničkih deklaracija i smernica za politička i bezbednosna pitanja koja vode ka zajedničkoj diplomatskoj akciji i ka preduzimanju zajedničkih akcija. Usvajaju se odluke kojima se definiše odnos EU prema određenim pitanjima i mere za sprovođenje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, uključujući i sankcije.

Visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu politiku zadužen je za sprovođenje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, što je uvedeno Ugovorom iz Lisabona. Osnovana je i Evropska služba za spoljnu akciju (EEAS - European External Action Service), kao evropska diplomatska služba i podrška Visokom predstavniku. Ova služba ima preko 140 delegacija i kancelarija širom sveta koje štite i promovišu interese EU.

Osim diplomatske akcije, osnovni pravci delovanja u okviru ovog poglavlja su Zajednička bezbednosna i odbrambena politika, restriktivne mere i kontrola naoružanja.

• Zajednička bezbednosna i odbrambena politika – Evropska unija nema svoju vojsku, ali u slučajevima krize, u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, obrazuje snage koje doprinose razoružanju, imaju humanitarne zadatke, daju vojne savete i pomoć, rade na sprečavanju sukoba i održavanju mira, upravljaju krizama, uključujući stvaranje mira i stabilizacije nakon konflikata. Civilne i vojne misije EU su otvorene i za učešće predstavnika drugih država te stoga RS odlučuje u kojoj meri će učestvovati u kojoj misiji i to već i sada čini.
• Restriktivne mere – Za slučaj da neka država krši međunarodno pravo ili ljudska prava, kao i da ne poštuje osnovne demokratske vrednosti i vladavinu prava, Evropska unija ima sistem restriktivnih mera, tačnije sankcija, koje su u rasponu od diplomatskih do ekonomskih mera. Od države kandidata se očekuje da se u procesu pregovora uskladi sa sistemom restriktivnih mera koje su predviđene u EU.
• Kontrola naoružanja – U okviru ove teme razgovora se o suzbijanju ilegalne trgovine svim tipovima oružja i prihvatanju svih međunarodnih standarda u ovoj oblasti. EU vidi malo i lako naoružanje kao najveću pretnju po bezbednost – kako država, tako i pojedinaca.

Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku

Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva spoljnih poslova; Ministarstva odbrane; Ministarstva unutrašnjih poslova; Ministarstva pravde; Ministarstva finansija; Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija; Ministarstva za evropske integracije; Bezbednosno-informativne agencije; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Kroz pregovarački proces se raditi na smanjenju ilegalnog posedovanja malog i lakog naoružanja, što će dovesti do veće bezbednosti građana. Srbija će učestvovati u zajedničkim akcijama EU za upravljanje krizama i sprečavanje konflikata. Radiće se na sprečavanju ilegalne trgovine oružjem, što će na globalnom nivou dovesti do sprečavanja upotrebe nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja.

Eksplanatorni skrining za Poglavlje 31 održan je 15. jula 2014. godine.

Bilateralni skrining za Poglavlje 31 održan je 10. oktobra 2014. godine.

Pregovaračko poglavlje 31 deo je Klastera 6 – Spoljni odnosi.

Korisni linkovi:

https://eur-lex.europa.eu/summary/chapter/foreign_and_security_policy.html?root_default=SUM_1_CODED=25&locale=en

https://eeas.europa.eu/headquarters/headquarters-homepage_en